Uslo­vi i pro­ce­du­re za do­bi­ja­nje dr­ža­vljan­stva dr­ža­va čla­ni­ca Evrop­ske uni­je i ze­ma­lja ko­je su u pro­ce­su pri­stu­pa­nja ure­đe­ni su kroz na­ci­o­nal­no za­ko­no­dav­stvo po­je­di­nač­nih ze­ma­lja, uz po­što­va­nje prav­ne te­ko­vi­ne Uni­je, sa­op­šte­no je iz De­le­ga­ci­je EU u Pod­go­ri­ci. Oni su ta­ko od­go­vo­ri­li na pi­ta­nje „Da­na” ka­ko ko­men­ta­ri­šu to što Vla­da Cr­ne Go­re, upr­kos ja­snim evrop­skim po­ru­ka­ma, i da­lje in­si­sti­ra na spro­vo­đe­nju pro­jek­ta eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
Na­kon oštre re­ak­ci­je iz EU, Vla­da je još 2010. go­di­ne in­for­mi­sa­la jav­nost da je su­spen­do­va­la pro­je­kat eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva, ali je iz Atlas gru­pe ju­če sa­op­šte­no da Cr­na Go­ra i da­lje raz­ma­tra uvo­đe­nje ta­kvog dr­ža­vljan­stva. Na­i­me, pred­sjed­nik Atlas gru­pe Du­ško Kne­že­vić uče­stvo­vao je pro­šle sed­mi­ce u Mon­te Kar­lu na fo­ru­mu po­sve­će­nom eko­nom­skom dr­ža­vljan­stvu, pa su u sa­op­šte­nju o nje­go­vom uče­šću na­ve­li da „in­ve­sti­to­ri po­volj­no gle­da­ju na im­ple­men­ta­ci­ju cr­no­gor­skog eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva”.
Ka­da je ovaj pro­je­kat na­ja­vljen, re­ak­ci­je iz EU su bi­le ta­kve da je pred­stav­nik nje­mač­ke stran­ke CSU Šte­fan Ma­jer tra­žio da se Cr­noj Go­ri uki­ne bez­vi­zni re­žim, jer pla­ni­ra da pro­da­je pa­so­še za pet mi­li­o­na eura. Pri­tom je tvr­dio da je ne­do­pu­sti­vo osu­đe­nim li­ci­ma da­ti pra­vo da se slo­bod­no kre­ću ši­rom EU, te da je ta­kav po­stu­pak pro­vo­ka­ci­ja na ra­čun Bri­se­la.
Iz De­le­ga­ci­je EU ka­za­li su ju­če za „Dan” da od­lu­ke o na­tu­ra­li­za­ci­ji ima­ju uti­caj na EU i nje­ne dr­ža­ve čla­ni­ce, bu­du­ći da sti­ca­njem dr­ža­vljan­stva jed­ne dr­ža­ve čla­ni­ce, oso­ba auto­mat­ski i ne­po­sred­no sti­če dr­ža­vljan­stvo Uni­je i uži­va sva pra­va ko­ja su ve­za­na za ovaj sta­tus.
– Kao op­šte pra­vi­lo, dr­ža­ve čla­ni­ce i ze­mlje ko­je su u pro­ce­su pri­stu­pa­nja tre­ba­lo bi da ko­ri­ste svo­je nad­le­žno­sti po pi­ta­nju do­dje­le dr­ža­vljan­stva u du­hu is­kre­ne sa­rad­nje, i da se uz­dr­že od bi­lo ko­je mje­re ko­ja bi mo­gla ugro­zi­ti ostva­re­nje ci­lje­va Uni­je. Po­treb­no je po­ve­sti ra­ču­na o nor­ma­ma i obi­ča­ji­ma me­đu­na­rod­nog pra­va i kri­te­ri­ju­mi­ma na osno­vu ko­jih dr­ža­ve ina­če kon­ci­pi­ra­ju svo­je za­ko­ne ko­ji­ma re­gu­li­šu pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva. Za­ko­no­dav­stvo Cr­ne Go­re, kao i za­ko­no­dav­stvo svih dru­gih ze­ma­lja kan­di­da­ta, po pri­stu­pa­nju će mo­ra­ti da bu­de uskla­đe­no sa tim nor­ma­ma i kri­te­ri­ju­mi­ma. Sto­ga će ovo pi­ta­nje bi­ti pred­met ocje­ne to­kom cje­lo­kup­nog pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa – sa­op­šte­no je iz De­le­ga­ci­je EU.
U okvi­ru sti­ca­nja dr­ža­vljan­stva Cr­ne Go­re u za­mje­nu za in­ve­sti­ci­je, naj­po­zna­ti­ji pri­mjer je od­lu­ka Vla­de da uru­či pa­soš biv­šem taj­land­skom pre­mi­je­ru Tak­si­nu Ši­na­va­tri, ko­ji je bio osu­đen za ko­rup­ci­ju u ma­tič­noj dr­ža­vi. Za­hva­lju­ju­ći to­me što je imao pa­soš Cr­ne Go­re, ko­joj je omo­gu­ćen bez­vi­zni re­žim sa EU, mo­gao je da se kre­će slo­bod­no u sko­ro svim čla­ni­ca­ma Uni­je. Ši­na­va­tra je na­ja­vlji­vao broj­ne in­ve­sti­ci­je, spe­ku­li­sa­lo se da ima vla­sni­štvo na Sve­tom Ste­fa­nu, nje­go­vi do­la­sci su bi­li pom­pe­zno na­ja­vlji­va­ni, ali zva­nič­no, Ši­na­va­tri­nih in­ve­sti­ci­ja još ne­ma.
Pa­so­še su pod mi­ste­ri­o­znim okoplno­sti­ma do­bi­li još ne­ki „in­ve­sti­to­ri”, u pr­vom re­du Mo­ha­med Da­hlan, biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star, ko­ji je ta­ko­đe osu­đen u svo­joj ma­tič­noj ze­mlji. Pri­tom su cr­no­gor­ski pa­soš do­bi­li i Sa­mih Sa­vi­ris, Na­ta­ni­jel Rot­šild, Sa­vo Mi­si­ta i dru­gi.
Iz Atlas gru­pe je sa­op­šte­no da Cr­na Go­ra od 2010. go­di­ne raz­ma­tra uvo­đe­nje eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva i uskla­đi­va­nje tog pro­jek­ta sa pro­ce­som evrop­skih in­te­gra­ci­ja
– Na im­ple­men­ta­ci­ju cr­no­gor­skog eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva po­volj­no gle­da­ju in­ve­sti­to­ri i pri­vred­ni sek­tor – ka­za­li su iz Atlas gru­pe.
Pred­sjed­nik Atlas gru­pe Du­ško Kne­že­vić uče­stvo­vao je na fo­ru­mu u Mon­te Kar­lu, po­sve­će­nom eko­nom­skom dr­ža­vljan­stvu. Ka­ko je sa­op­šte­no iz Atlas gru­pe, taj fo­rum je oku­pio pred­stav­ni­ke dr­žav­nih agen­ci­ja, fi­lan­tro­pe, fi­nan­sij­ske i prav­ne eks­per­te, bi­znis li­de­re i in­ve­sti­to­re.
– Glav­na te­ma fo­ru­ma je eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo, po­seb­no u kon­tek­stu mi­gran­ci­je in­ve­sti­to­ra, tr­ži­šta či­ja vri­jed­nost se pro­cje­nju­je na 50 mi­li­jar­di eura di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja – na­ve­li su iz Atlas gru­pe.M.V.


O pro­jek­tu pre­go­va­ra­ju sa Ar­ton ka­pi­ta­lom

Ka­ko je sa­op­šte­no iz Atlas gru­pe, or­ga­ni­za­tor fo­ru­ma u Mo­na­ku je Ar­ton ka­pi­tal, fir­ma spe­ci­ja­li­zo­va­na za me­đu­na­rod­nu pro­mo­ci­ju i im­ple­man­ta­ci­ju pro­jek­ta eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
– Pred­stav­ni­ci te kom­pa­ni­je pre­zen­to­va­li su u ju­nu ove go­di­ne u Por­to Mon­te­ne­ge­ru pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva. Im­ple­men­ta­ci­ju pro­jek­ta eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva, ko­ji bi mo­gao da po­bolj­ša kon­ku­rent­nost i pri­liv ka­pi­ta­la iz ci­je­log svi­je­ta, raz­ma­tra­ju i ze­mlje na­šeg re­gi­o­na – Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja i Al­ba­ni­ja – za­klju­ču­je se u sa­op­šte­nju.
Direktor ove firme je Armand Arton, koji je pomaago ranije nekim vladama da naprave program ekonomskog državljanstva.


Iz­vje­štaj od­lo­ži­li zbog Si­ri­je

Port­pa­rol Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) Mar­ga­ri­tis Ši­nas re­kao je da je ob­ja­vlji­va­nje iz­vje­šta­ja o na­pret­ku Cr­ne Go­re i dru­gih dr­ža­va ko­je stre­me član­stvu u EU od­lo­že­no zbog in­ten­ziv­nih na­po­ra Uni­je da se pro­na­đe rje­še­nje za su­kob u Si­ri­ji i mi­grant­sku kri­zu. Ši­nas je na­gla­sio da bi nje­go­vo ob­ja­vlji­va­nje u sri­je­du zna­či­lo ba­ca­nje sjen­ke zbog sa­mi­ta EU ko­ji se odr­ža­va istog da­na.
– Sav naš ba­rut je u tom bu­re­tu. Pa­ket iz­vje­šta­ja bi­će ob­ja­vljen ka­da bu­de iz­vje­sno da će do­bi­ti do­stoj­nu me­dij­sku pa­žnju – ka­zao je pred­stav­nik EK.
On je od­ba­cio na­vo­de da je pra­vi raz­log od­la­ga­nja bo­ja­zan Bri­se­la da bi ne­ki dje­lo­vi iz­vje­šta­ja o Tu­skoj, na­ro­či­to u ve­zi sa ljud­skim pra­vi­ma, mo­gli da ugro­ze osje­tlji­ve pre­go­vo­re o rje­ša­va­nju mi­grant­skog pi­ta­nja ko­je Evrop­ska uni­ja tre­nut­no vo­di sa tur­skim pred­sjed­ni­kom Ta­ji­pom Re­dže­pom Er­do­ga­nom.
– Je­di­ni raz­log od­la­ga­nja je onaj ko­ji sam vam već sa­op­štio – pod­vu­kao je Ši­nas.
On, me­đu­tim, ni­je mo­gao da na­ve­de ni pri­bli­žan da­tum, pa čak ni ne­dje­lju u ko­joj će iz­vje­šta­ji bi­ti ob­ja­vlje­ni.